Sedam zanimljivosti o čokoladi koje verovatno niste znali

Svet čokolade je i te kako neobičan i zanimljiv. Ne samo da je zapanjujuće da je čokolada u toku dosadašnje istorije korišćena u različitim oblicima i imala različite simbolike, već su i neke najosnovnije činjenice o ovom slatkišu vrlo nesvakidašnje.

U nastavku saznajte interesantne stvari o poreklu, pravljenju i upotrebi čokolade. Izdvajamo sedam najinteresantnijih podataka tek da vam otvorimo apetit i maštu, kako biste u narednim susretima sa čokoladom još više uživali, bilo da je jedete ili da je koristite za pripremu drugih slatkiša.

1. Bela čokolada nije čokolada!

Ono što definiše pravu čokoladu je da se pravi od zrna kakaoa i upravo zbog toga belu čokoladu ne možemo svrstati u pravu pravcatu čokoladu. Isto tako, bela čokolada ne sadrži ni čokoladnu tečnost koja nastaje kada se kakao masa istopi zagrevanjem.

Međutim, možemo je smatrati dalekim rođakom prave crne čokolade, pošto je delimično napravljena od kakao butera, u manjim ili većim količinama. Uloga butera je da održi belu čokoladu u čvrstom stanju. Bela čokolada, zbog nedostatka sirovog kakaoa, ima tek u tragovima stimulanse kao što su teobromin i kofein, vrlo poznate kao okrepljujuća sredstva koje unosimo kada pijemo kafu ili čaj. Slatkiši bez Menaž bele čokolade u obliku čoko dugmića su danas gotovo nezamislivi, a mnogim sladokuscima je upravo ona postala omiljena poslastica. 

2. Topla čokolada i kakao su se koristili tokom venčanja, ali i umesto novca

Jedna od prvih poslastica u ljudskim civilizacijama nastala od zrna kakaoa je topla čokolada. Ovaj napitak bio je vrlo cenjen u meksičkim i astečkim civilizacijama, pogotovo na ceremonijama i obredima, među kojima je i venčanje. Zamislite venčanje gde svi nazdravljaju toplom čokoladom umesto šampanjca!

Asteci tu nisu stali kada je privrženost prema kakau u pitanju. Zrna kakaoa su bila toliko vrednovana da su ih koristili kao novčanu valutu dok je njihova civilizacija bila na vrhuncu razvoja!

3. Mlečna čokolada je izmišljena u Švajcarskoj

Pre nego što je Danijel Piter 1875. godine pronašao ključni sastojak za mlečnu čokoladu, bio je zaposlen je u industriji pravljenja sveća. Nažalost, njegov posao je propao s pojavom kerozinskih lampi, što je za ljubitelje mlečnih čokolada izuzetno važan trenutak, jer da je nastavio poslovanje, svet bi morao da čeka na novo otkriće.

Njegov komšija, a kasnije i poslovni partner, bio je Henri Nestle i već sada možete pretpostaviti kako je nazvana kompanija koja je počela sa proizvodnjom mlečnih čokolada. Pre nego što su došli do novog mlečnog otkrića, Danijel Piter imao je problem da odvoji vodu iz mleka, ali mu je Nestle pritekao u pomoć sa svojim pronalaskom: kondenzacijom mleka.

Tako je uspešno upotrebljen ključni sastojak za nastanak mlečne čokolade – kondenzovano mleko. Kremaste i fine mlečne čokolade izuzetnog je ukusa i predstavlja privlačan slatkiš kojim se možete zasladiti u svakom trenutku. Najpoznatije mlečne čokolade na našim prostorima su “Najlepše želje”, mlečne čokolade koje se već decenijama nalaze u svakom domu!

4. Kakao se najviše uzgaja u Africi

Iako je poreklom iz Amazonije, danas čak 70 odsto svetskih zaliha kakaoa dolazi sa drugog kontinenta, iz Afrike. Jedna od afričkih država, Obala Slonovače, među najvećim je proizvođačima, koji proizvodi i do 40 odsto svetskih zaliha kakaoa.

U slučaju velikih snabdevača kakaoa postoji jedan problem o kojem su svetski mediji izveštavali u proteklim godinama. Često dolazi do ilegalnog uzgoja, a kako bi plantaže nastale, dolazi i do masovnog krčenja šuma. Upravo ova država ima takav problem, pošto je sa ulogom velikog proizvođača postala i žrtva deforestacije.

5. Napoleon je obožavao čokoladu

Čuveni francuski državnik nije bio veliki gurman. Da je na hranu trošio malo vremena pokazuju činjenice da su mu obroci bili izuzetno kratki, ne duže od 20 minuta i izuzetno jednostavni, najčešće supa i obrok s mesom.

Isto tako, samo je u određenim trenucima poručivao kafu. Međutim, ukoliko bi se njegovi poslovi odužili i zašli u duboku noć, Napoleon je umesto kafe poručivao čokoladu. Time bi okrepio i sebe i savetnike koji su ostajali sa njim da završe dužnosti i poslove.

6. Još jedna poznata Francuskinja je uživala u čokoladi

Poslednja kraljica Francuske pre Francuske revolucije, Marija Antoaneta ne samo da je volela kolače i slatkiše koji su se služili na dvoru Francuske, već je izuzetno cenila i čokoladu.

U kraljevskim krugovima uvažavalo se verovanje da je čokolada odličan afrodizijak i da doprinosi većoj senzualnosti i uzbuđenju.

7. Rasplamsava strast i stvaralačku energiju

Čokolada sadrži hemikalije ljubavi, već pomenuti kofein i teobromin, koji uz feniletilamin i serotonin stimulišu neurotransmitere u mozgu i pružaju stanje blaženstva. Ujedno podstiče dotok krvi u periferne delove tela i ubrzava cirkulaciju. 

Za slomljena srca koristan je endorfin koji se luči konzumacijom čokolade i koji nam brzo popravlja raspoloženje i smanjuje bol, pa okolina u najtežim trenucima postaje daleko prijatnija, pogotovo posle nekoliko kockica čokolade. Pored toga, čokolada je i te kako korisna za koncentraciju. Gvožđe iz čokolade potpomaže transport kiseonika u glavu, a samim tim i daleko više energije za kreativnije intelektualne procese.

Za kraj – ne zaboravite. Uživajte u vašem omiljenom slatkišu…punim srcem!